O'zbekiston Kimyo Jurnali

НАШРНИНГ 3 СОНИ

ФИЗИК КИМЁ

 

УДК 543.872

С. Н. Расулова, В. П. Гуро, У. Р. Эрназаров, Е. Т. Сафаров, Г. М. Парманов, З. Рахимжонов

НАТРИЙ ГИПОХЛОРИТ ЭРИТМАЛАРИДА ПИРИТ КОНЦЕНТРАТИНИ РЕАГЕНТЛИ ОКСИДЛАШ КИНЕТИКАСИ

ЎзР ФА Умумий ва ноорганик кимё институти

Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Натрий гипохлорит эритмаларида молибден концентратини оксидлаш кинетикаси илгари ўрганилган. Уни шу шароитда пирит концентратининг ҳолати билан солиштириш қизиқиш уйғотади.

Мақсад: гипохлорит электролитида пирит концентратидан олтин ва кумушни оксидлаб эритмага ўтказиш кинетикасини айланувчи диск усулида ўрганиш.

Методология. «Олмалиқ КМК» АЖ нинг Æ18 мм ли дискларга таблетка кўринишида пресланган пирит концентрати, гипохлорит натрийлардан фойдаландик; эритмаларда Au(I), Аg(I) (ААС Perkin-Elmer 3030В, ICP- Agilent 7500 IСP MS); қаттиқ фаза SEM-EDS EVO-MA (Carl Zeiss, Instrum) ва JCM–6000 Neoscope II (Jeol, Japan); ИК-Фурье Nicolet iS50 (Thermo  Scientific, USA), XRD Empyrean (PANalytical) да назорат қилинди.

Илмий янгилиги. Пирит концентратидан Au(I), Аg(I) ларни оксидлаб эритмага ўтказиш жараёнининг кинетик тенгламаси параметрлари олинади, қаттиқ жисмдан суюқ фазага Au, Аg диффузияси жараёнининг фаолланиш энергияси ҳисоблаб топилди.

Олинган натижалар. Айланувчи диск усули ёрдамида гипохлорит электролитида минераллардан Au, Аg ни  эритиб ажратиб олиш тезлигининг бир қатор омилларга боғлиқлик графиклари қурилади.

Калит сўзлар: пирит концентрати, олтин, кумуш, гидрометаллургия, оксидланиш, эритма, натрий гипохлорит.

Хусусиятлари:

- минерални оксидлаб эритмага ўтказиш кинетикасини ўрганиш учун айланувчи диск усули;

- пирит концентрати 0-1800 сек давомида оксидлаб эритмага ўтказилди;

- оксидловчи реагент- натрий гипохлорит ишлатилган;

- эритмага ўтказиш кинетик тенгламасининг параметрлари ҳисобланади;

- пирит концентрати намуналарининг тузилиши ва таркибидаги ўзгаришлар тўғрисида маълумотлар олинди.

Цитата келтириш: С. Н. Расулова, В. П. Гуро, У. Р. Эрназаров, Е. Т. Сафаров, Г. М. Парманов, З. Рахимжонов. Натрий гипохлорит эритмаларида пирит концентратини реагентли оксидлаш кинетикаси // Ўзбекистон кимё журнали. -2023. -№3. -Б.3-14.

Қабул қилинди: 07.11.2022;  Рухсат этилди: 05.12.2022;  Нашр этилди: 26.07.2023

 

* * *

UDK 541.64:544.723.23

S. E. Qalbayev, M. K. Raximberdiyeva, J. K. Mamatov, N. T. Kattayev, X. I. Akbarov, V. G. Kolyadin

POLIPIRROL ASOSIDAGI ELEKTR O'TKAZUVCHAN KOMPOZITLARDA ERITUVCHILARNING ADSORPBSIYASI

Mirzo Ulug’bek nomidagi O’zbekiston milliy universiteti, е-mail: ntkattaev@gmail.com

Referat. Muammoning kelib chiqishi. Mavjud elektrolit eritmalarida elektr o'tkazuvchanlik modellari polimer materiallarda uning mexanizmi haqida tasavvur bermaydi. O’tkazuvchan kompozitlar sorbsiya maydonini, qutbli va qutbsiz erituvchilarning sorbsiyasi etarli darajada o'rganilmagan.

Ishning maqsadi: Polipirrol asosidagi elektr o'tkazuvchan kompozitlarning erituvchilarni sorbsiylashini o'rganish.

Metodologiya. Erituvchining polimer matritsasi bilan o'zaro ta'sirining tabiati sorbsiya faol markazlarida klaster hosil bo'lish jarayonining xususiyatlari bilan belgilanadi. Elektr o'tkazuvchan AS/PPy va AS/PPy-PTSA kompozitlarining suv va benzol bug'larini adsorbsiyalash izotermalari Flori-Xaggins eritmalai nazariyasi va Simm-Landbergning statistik nazariyasi doirasida tahlil qilinadi.

Ilmiy yangilik. Sorbsiya izotermalari eruvchanlik/bo’kish va klasterlar (assotsiatsiyalar) hosil bo’lish sohalari bilan tavsiflanishi ko’rsatilgan. Elektr o'tkazuvchan AS/PPy-PTSA va AS/PPy kompozitlari bilan izotermik sorbsiya davomida suv klasterlarni hosil qiladi, benzol molekulalari esa butun hajmi bo’ylab taqsimlanadi. Faol sorbsiya markazlari qutbli guruhlar tomonidan hosil bo'lishi ko'rsatilgan, ularning ta'siri dopant kiritilgandan keyin kuchayadi.

Olingan natijalar. AS/PPy va AS/PPy-PTSA kompozitlarida suv va benzolni sorbtsiyalash jarayonida Gibbs energiyasi manfiy qiymatlar hududida joylashgan bo'lib, erituvchilarda kompozit komponentlarning o'z-o'zidan bo’kishini ko'rsatadi. Suv molekulalari sorbsiya markazlari bilan bog'langanligi sababli o'tkazuvchan polimer tuzilishida lokal buzilishlarni keltirib chiqarishi, bu esa polimer zanjirlarining yaqinlashishiga va zanjirlararo zaryad o'tkazish uchun potentsial to'siqning pasayishiga olib kelishi taklif qilingan.

Kalit so’zlar: polipirrol, elektr o'tkazuvchan polimer, sorbsiya izotermasi, klaster, aralashtirishning erkin energiyasi.

Xususiyatlari:

- kompozitlar tomonidan benzol va suv bug'ining adsorbsion izotermalari;

- klaster hosil bo'lish funksiyasi va sorbsiya paytida klasterlarning o'rtacha kattaliklari;

- kompozitlarda sorbsiya maydonining xususiyatlari.

Tsitata keltirish: S. E. Qalbayev, M. K. Raximberdiyeva, J. K. Mamatov, N. T. Kattayev, X. I. Akbarov, V. G. Kolyadin. Polipirrol asosidagi elektr o'tkazuvchan kompozitlarda erituvchilarning adsorpbsiyasi // O’zbekiston kimyo jurnali. -2023. -№3. -B.14-20.

Qabul qilindi: 08.07.2023; Ruxsat etildu: 25.07.2023;  Nashr etildi: 26.07.2023

 

* * *

 

НООРГАНИК КИМЁ

 

UDK 541.49

1F. F. Fayzullayeva, 1,2B.Y. Ruziyeva, 1,2Sh. Sh. Daminova

La(III) VA Ce(III) NING 2-AMINOBENZIMIDAZOL VA SALITSIL KISLOTA BILAN ARALASH LIGANDLI KOMPLEKS BIRIKMALARI SINTEZI VA TADQIQOTI

1Mirzo Ulug’bek nomidagi O’zbekiston milliy universiteti, Universitet ko’ch., 41, Toshkent sh.. E-mail: f41128803@gmail.com, 2O’zbekiston-Yapon innovatsion yoshlar markazi, Universitet ko’ch., 2B, Toshkent sh.

Referat. Muammoning kelib chiqishi. Adabiyotlarda kamyob-yer elementlarining 2-aminobenzimidazol  va salitsil kislota bilan aralash ligandli kompleks birikmalarining sintezi va ularning xossalari haqida ma’lumotlar keltrilmagan. Shu sababli ushbu ish ba’zi kamyob yer elementlarining 2-aminobenzimidazol va salitsil kislota bilan ilgari noma’lum bo’lgan kompleks birikmalarining sintezi, tuzilishi va xossalarini tizimli o’rganishga qaratilgan.

Ishning maqsadi. Lantan (III) va seriy (III) larning salitsil kislota (HSal) va 2-aminobenzimidazol (ABI)  bilan aralash ligandli kompleks birikmalarini sintez metodikasini ishlab chiqish. Sintez qilingan kompleks birikmalarning tarkibi va  tuzilishini zamonaviy fizik-kimyoviy usullar bilan o‘rganish.

Metodologiya. Kvant-kimyoviy hisoblashlar, IQ-spektroskopiya, element, termogravimetrik, SEM-EDX, fluyuressent analizlar.

Ilmiy yangiligi. Ilk marotaba lantan (III) va seriy (III) larning 2-aminobenzimidazol (ABI) va salitsil kislota (HSal) bilan aralash ligandli kompleks birikmalari sintez qilindi.

Olingan natijalar. Ligand molekulasining koordinatsiyaga uchraydigan raqobatdosh donor markazlari, elektron va geometrik tuzilishlari kvant-kimyoviy hisoblash usulida o‘rganilgan. Element, termogravimetrik tahlil va IQ-spektroskopiya usullari bilan sintez qilingan aralash ligandli komplex birikmalarning tarkibi va tuzilishi o’rganilgan.

Kalit so‘zlar: 2-aminobenzimidazol,salitsil kislota, kompleks birikma, IQ-spektroskopiya, element tahlil, termogravimetrik tahlil, kvant-kimyoviy hisoblash, tarkib, tuzilish, xossa.

Xususiyatlari:

- lantan (III) va seriy (III) larning aralash ligandli kompleks birikmalari sintez usuli;

- kompleks birikmalarning tarkibi va tuzilishi aniqlangan;

Tsitata keltirish: F. F. Fayzullayeva, B.Y. Ruziyeva, Sh. Sh. Daminova. La(III) va Ce(III) ning 2-aminobenzimidazol va salitsil kislota bilan aralash ligandli kompleks birikmalari sintezi va tadqiqoti // O’zbekiston kimyo jurnali. -2023. -№3. -B.21-30.

Qabul qilindi: 19.05.2023; Ruxsat etildu: 20.06.2023;  Nashr etildi: 26.07.2023

 

* * *

UDK 546.1

M. I. Xushvaqtov, A. S. Tog’asharov

SALITSIL KISLOTA VA DALOMIT ASOSIDA FIZOLOGIK FAOLLIKGA EGA BOʻLGAN KOMPLEKS BIRIKMALAR OLISHNING TADQIQI

O’z FA Umumiy va noorganik kimyo institute, Е-mail: mehroj.xushvaqtov@mail.ru

Referat. Muommoning kelib chiqishi. Salitsil kislotasi antiseptik xossaga ega, uni bakreriyalarga qarshi preparatlar tayyorlashda ishlatiladi. Uning hosilalarini qishloq xoʻjaligida fiziologik faol modda sifatida qoʻllaniladi.

Ishning maqsadi. Mahalliy xom ashyo " Sho‘rsu " dolomit va salitsil kislotasi asosida fiziologik faol xususiyatlarga ega kalsiy va magniyning kompleks tuzlarini sintez qilish jarayonini oʻrganish.

Metodologiya. Eritmadagi kalsiy va magniy kompleksonometrik titrlash usulida aniqlandi. FE 20 METTLER TOLEDO рН-metr yordamida muhit pH aniqlandi. Salitsil kislotasining kalsiyli va magniyli tuzlarining IQ spekrlari oʻrganildi (Perkin Elmer Spectrum IR versiya 10.7.2).

Ilmiy yangiligi. “Sho‘rsu” dolomiti va salitsil kislotasi asosida kompleks birikma sintez qilish jarayonida komponentlarning optimal nisbati, harorat, eritmalarning pH ko‘rsatkichi, jarayonning davomiyligi va ko‘piklanish balandligi aniqlandi.

Olingan natijalar. Salitsil kislotasi suvda yomon eriganligi sababli 1:2 massa nisbatidagi etil spirti va suv asosidagi erituvchi qo’llanildi. Salitsil kislota va dolomit (maydalanganlik darajasi. δср=10 мкм) 1:0.1, 1:0.25, 1:0.5 va 1:0.75 mol nisbatlarda 25°С - 90°С haroratda aralashtirildi. Eritmaning pH qiymati kuzatildi va maqbul sharoit aniqlandi.

Kalit soʻzlari: fiziologik faol modda, etanol, salitsil kislota, dolomit, kompleksonometrik titrlash.

Xususiyatlari:

- sintez jarayonining maqbul sharoitlari aniqlandi.

- salitsil kislotaning kalsiy va magniyli tuzlari “Shoʻrsu” dolomitini qo’llab olindi;

- moddalar fizik-kimyoviy usullar yordamida tahlil qilindi.

Tsitata keltirish: M. I. Xushvaqtov, A. S. Tog’asharov. Salitsil kislota va dalomit asosida fizologik faollikga ega boʻlgan kompleks birikmalar olishning tadqiqi // O’zbekiston kimyo jurnali. -2023. -№3. -B.30-36.

Qabul qilindi: 01.06.2023; Ruxsat etildu: 03.07.2023;  Nashr etildi: 26.07.2023

 

* * *

UDK 547.183.6:661.185.1

F. R. Saidkulov, R. R. Makhkamov, M. L. Nurmanova, Sh. K. Samandarov

FENOLNING SIRT-FAOL HOSILALARI SINTEZI VA KOLLOID-KIMYOVIY HOSSALARI

O’z FA Umumiy va noorganik kimyo institute, E-mail: saidqulov.fayzullo@mail.ru  

Referat. Muommoning kelib chiqishi: Sirt faol moddalar (SFM) sanoatda qo’llaniladi, uarning samaradorligi kolloid kimyoviy xossalari va tuzilishi bilan belgilanadi, ularni o’rganish dolzarbdir.

Ishning maqsadi.  Fenol hosilalari asosida yangi sirt faol moddalar sintez qilish va ularning kolloid-kimyoviy xossalari va tuzilishi o’rtasidagi bog’liqlikni aniqlash.

Metadologiya. SFMlar suvli eritmalarining koʻpik xosil qilish qobiliyati eritmaning konsentratsiyasiga, vaqtga va haroratga bogʻliq holda oʻrganildi. Sirt tarangligini halqa usuli yordamida (DCAT-9, “Data Physics Instruments GmbH” Germaniya) aniqlandi. Mitsella hosil qilishning kritik kontsentratsiyasi (MKK) eritma konsentratsiyasini, sirt taranglikning doimiy qiymatiga qadar pasaytirish yo’li orqali aniqlandi.

Ilmiy yangilik. Fenol asosida yangi SFM sintez qilindi, ularning suvli eritmalardagi sirt faolligi va ko’piklanish qobiliyatlari SFMlar molekulalarning tuzilishiga bog’liq. Alifatik uglevodorod zanjiri uzunligi ortishi bilan fenol asosida olingan SFMlarning mitsella hosil qilishning kritik konsentratsiyasi (MKK) pasayishi va ko’pik hosil qilish qobiliyatining ortishi ko’rsatib berildi.

Olingan natijalar. Yangi SFMlarning ko’pik hosil qilish qobiliyati va sirt faolligi o’rtasida bog’liqlik borligi aniqlandi. ko’rsatdi. Ko’piklarning barqarorligi mono qatlamdagi SFMlar molekulalarining o’zaro ta’sirlashishi bilan ortadi.

Kalit so'zlar: sintez, SFM, kolloid-kimyoviy xossa, mitsella hosil qilish kritik konsentratsiyasi.

Xususiyatlar:

- fenol asosida yangi sirt-faol moddalar sintez qilish;

- sintez qilingan sirt-faol moddalarni kolloid-kimyoviy hossalarini o’rganish.

Tsitata keltirish: F. R. Saidkulov, R. R. Makhkamov, M. L. Nurmanova, Sh. K. Samandarov. Fenolning sirt-faol hosilalari sintezi va kolloid-kimyoviy hossalari // O’zbekiston kimyo jurnali. -2023. -№3. -B.36-42.

Qabul qilindi: 18.05.2023; Ruxsat etildu: 29.06.2023;  Nashr etildi: 26.07.2023

 

* * *

УДК 661.182; 669.712

1Ж. Х. Курбанов, 2О. Т. Пардаев, 2В. П. Гуро, 2М. А. Ибрагимова, 2Х. Ф. Адинаев,  2З. А. Набиева

ПАСТ ҲАРОРАТЛИ СУЛЬФАТЛОВЧИ КУЙДИРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИДАГИ БОЙИТИЛМАГАН КАОЛИНДАН ГЛИНОЗЕМ ОЛИШ

1Фaрғона политехника институти, 2ЎзР ФА Умумий ва ноорганик кимё институти

Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Импорт ўрнини босувчи адсорбент, ўтга чидамли материаллар в.б. лар ишлаб чиқаришда маҳаллий хом ашёдан тоза алюминий оксидини олишга талаб мавжуд.

Мақсад: паст ҳароратли сульфатловчи куйдириш йўли билан бойитилмаган каолинлардан глинозем олиш имкониятини баҳолаш, шу усул билан каолинни кислотали парчалаш кинетикасини тадқиқ этиш

Методология. Тадқиқод объекти: республиканинг қатор конларидаги каолинлар. Уларнинг таркиби ва тузилиши рентген дифракцияси, ICP-спектрометрия усуллари билан ўрганилган.

Илмий янгилиги. Каолинлардан металлургик сифатга эга глинозем олиш учун паст ҳароратли сульфатловчи куйдириш усулини қўллаш мумкинлиги кўрсатилган.

Олинган натижалар. Республиканинг бир қанча конлари бойитилмаган каолин намуналарининг гидрометаллургик ҳолатлари ҳақида маълумотлар олинди.

Калит сўзлар: каолин, глинозем, сульфатлаш, куйдириш, ажратиб олиш даражаси.

Хусусиятлари:

- паст ҳароратли сульфатловчи куйдириш усули;

- каолиндан глиноземни ажратиб олиш даражаси.

Цитата келтириш: Ж. Х. Курбанов, О. Т. Пардаев, В. П. Гуро, М. А. Ибрагимова, Х. Ф. Адинаев,  З. А. Набиева. Паст ҳароратли сульфатловчи куйдириш технологиясидаги бойитилмаган каолиндан глинозем олиш  // Ўзбекистон кимё журнали. -2023. -№3. -Б.42-46.

Қабул қилинди: 03.04.2023;  Рухсат этилди: 19.05.2023;  Нашр этилди: 26.07.2023

 

* * *

УДК 662.7

О. Ю. Исмаилов, А. М. Хурмаматов, А. А.  Худайбердиев, Р. А. Юсупов, М. Ж. Балтабаева, Ж. А. Мўминов

УГЛЕВОДОРОД БУҒЛАРИНИ КОНДЕНСАЦИЯЛАШ ЖАРАЁНИНИНГ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ

ЎзР ФА Умумий ва ноорганик кимё институти

Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Томчили конденсация қилиш билан буғ ва девор ўртасидаги иссиқлик алмашинуви плёнкали конденсацияланишга қараганда 5-10 баравар катталиги маълум. Шунинг учун плёнкали конденсацияланиш жараёнини жадаллаштириш нефтни қайта ишлашда углеводород буғларини самарали конденсация қилиш жараёнининг вазифалардан ҳисобланади.

Ишнинг мақсади. Оқимининг айланма ҳаракати туфайли плёнкали конденсациясини камайтириш орқали углеводород буғларининг конденсацияланишни жадаллаштириш ва жараённинг иссиқлик самарадорлигини ошириш.

Методология. Углеводород буғларини конденсация қилиш жараёнининг технологик параметрлари назорат-ўлчов воситаларидан фойдаланган ҳолда ўлчанди.

Илмий янгилиги. Илк бор циркуляцион узатиш орқали углеводород буғларининг конденсацияланиш жараёнининг жадаллашиш даражаси аниқланди.

Олинган натижалар. Буғни аппаратга айланма ҳаракат билан узатиш иссиқлик бериш коэффициентини 6.7% га ва узатилаётган иссиқлик миқдори 7.8% га ошишига олиб келади, бу кондансаторларнинг конструктив ўлчамлари, оғирлиги ва ишчи юзаларининг камайишига олиб келади.

Калит сўзлар: конденсат, айланма харакатли узатиш, иссиқлик бериш коэффициенти, иссиқлик узатиш, узатилган иссиқлик миқдори.

Хусусиятлари:

- конденсат чиқиши углеводород буғларининг айланма ҳаракатли узатиш билан ортади;

- конденсат плёнкасини камайтириш орқали жараённинг иссиқлик самарадорлиги ошади.

Цитата келтириш: О. Ю. Исмаилов, А. М. Хурмаматов, А. А.  Худайбердиев, Р. А. Юсупов, М. Ж. Балтабаева, Ж. А. Мўминов. Углеводород буғларини конденсациялаш жараёнининг самарадорлигини ошириш  // Ўзбекистон кимё журнали. -2023. -№3. -Б.46-52.

Қабул қилинди: 15.05.2023;  Рухсат этилди: 03.07.2023;  Нашр этилди: 26.07.2023

 

* * *

УДК 666. 94.01/056

Ж. Б. Нажимов, Х. Л. Усманов, З. Р. Кадырова

ОРОЛ БЎЙИ МИНТАҚАСИ ДИАБАЗ-ПОРФИРИТИНИНГ ЭЛАКДА ҚОЛГАН ЧИҚИТИНИ ЦЕМЕНТ ОЛИШДА МИНЕРАЛ ҚЎШИМЧА СИФАТИДА ФОЙДАЛАНИШ ИМКОНИЯТЛАРИ

ЎзР ФА Умумий ва ноорганик кимё институти, E-mail: jumabaynajimov12@gmail.com

Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Портландцемент таркибига  қимматбахо портландцемент клинкери ўрнига  ноанъанавий компонентларни қўшимча сифатида киритиш долзарбдир. Уларга Қорақалпоғистон Оролбўйи минтақасининг Шехжели кони диабаз-порфирит жинсидан фойдаланиб, чақиқтош ишлаб чиқаришда элашдан хосил бўладиган  чиқинди киради.

Ишнинг мақсади. Орол бўйи минтақаси Шехжели конидон олинган диабаз-порфирит чақиқтошининг элакдан қолған чиқитидан портландцемент ишлаб чиқаришда минерал қўшимча сифатида фойдаланиш имкониятларини аниқлаш.

Методология. Рентген-спектрал, рентген фазовий, ИК-спектроскопик ва кимёвий-аналитик таҳлил усулларидан фойдаланилди.

Илмий янгилиги. Орол бўйи минтақаси Шехжели конини диабаз-порфирит жинсидан чақиқтош ишлаб чиаришда ҳосил буладиган элакда қолған чиқитини биринчи маротаба цемент ишлаб чиқаришда минерал қўшимча сифатида фойдаланилди.

Олинган натижалар. Стандарт усуллар билан элементар ва кимёвий-минералогик таркибни, шунингдек диабаз-порфирит жинсининг фоаллиги ва цементнинг физик-механик хусусиятларига таъсири аниқланди.

Калит сўзлар: майдалаш, чиқинди, элакда қолған чиқит, цемент, конструкция, диабаз, порфирит, фаоллик, мустаҳкамлик, минерал қўшимча.

Хусусиятлари:

- диабаз-порфирит жинси чиқиндиси клинкерига қўшимча;

- диабаз-порфирит жинси чиқиндиси - элакда қолган чиқитининг таркиби ва фаоллиги.

Цитата келтириш: Ж. Б. Нажимов, Х. Л. Усманов, З. Р. Кадырова. Орол бўйи минтақаси диабаз-порфиритининг элакда қолган чиқитини цемент олишда минерал қўшимча сифатида фойдаланиш имкониятлари  // Ўзбекистон кимё журнали. -2023. -№3. -Б.52-59.

Қабул қилинди: 20.06.2023;  Рухсат этилди: 21.07.2023;  Нашр этилди: 26.07.2023

 

* * *

UDK 666.97

B. Sh. Xursandov, F. M. Yusupov, A. A. Ko’charov

POLIMER OLTINGUGURT ASOSIDA EKOLOGIK TOZA OLTINGUGURT-BETON QORISHMASINI TAYYORLASH

O’z FA Umumiy va noorganik kimyo instituti

Referat. Muammoning kelib chiqishi.  Oʻzbekiston hududida neft va gazni qayta ishlash natijasida olingan texnik oltingugurtni modifikatsiyalash yoʻli bilan oltingugurtli beton olish muhim ahamiyatga ega.

Ishning maqsadi. Sintez qilingan polimer oltingugurt asosida oltingugurtli beton ishlab chiqarish va uning fizik-mexanik xossalarini tahlil qilish.

Metodologiya. Polimer oltingugurt hosil bo’lishini aniqlash uchun IK spektroskopiyadan foydalanilgan. 80 °C haroratda beton qalinligining o'zgarishini aniqlash ПНСТ105-2016 bo’yicha.

Ilmiy yangiligi. Texnik oltingugurtdan polimer oltingugurt olishning optimal sharoyitlari aniqlangan va uning tuzilishi spektroskopik usullar bilan izohlangan. Oltingugurt beton aralashmasini tayyorlash uchun zarur bo'lgan polimer oltingugurtning optimal miqdori aniqlangan.

Olingan natijalar. Sintez qilingan polimer oltingugurt asosida oltingugurtli betonning namunalari tayyorlandi. Oltingugurtli beton namunalarining mexanik mustahkamligining o'zgarishi saqlash muddatiga qarab vaqtga bog’liqligi aniqlangan.

Kalit so’zlar: oltingugurt, oltingugurtli beton, mustahkamlik, polimer, korroziyaga chidamlilik, adgeziya, stabilizator, kompozitsiya, polisulfid, akrolein.

Xususiyatlari:

- texnik oltingugurt asosidagi polimer oltingugurt ishlab chiqarish uchun optimal sharoitlar aniqlangan.

- polimer oltingugurtli beton ishlab chiqarish uchun optimal tarkib aniqlangan.

- oltingugurtli beton namunalarining mexanik mustahkamligi tadqiq qilingan.

Tsitata keltirish: B. Sh. Xursandov, F. M. Yusupov, A. A. Ko’charov. Polimer oltingugurt asosida ekologik toza oltingugurt-beton qorishmasini tayyorlash // O’zbekiston kimyo jurnali. -2023. -№3. -B.59-64.

Qabul qilindi: 20.06.2023; Ruxsat etildu: 21.07.2023;  Nashr etildi: 26.07.2023

 

* * *

УДК 666.3.022:666.762.11

Ал. А. Эминов, Б. Т. Сабиров

КАОЛИН, ДОЛОМИТ ВА ГЛИНОЗЕМ ТАРКИБЛИ КОМПОНЕНТ АСОСИДАГИ УЧЛАМЧИ СИСТЕМАДА ЮҚОРИ ХАРОРАТДАГИ ҚАТТИҚ ФАЗАЛИ ЖАРАЁНЛАР

ЎзР ФА Умумий ва ноорганик кимё институти, afzal.eminov@mail.ru

Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Маҳаллий хом ашё асосида юқори мустаҳкамликка эга бўлган зич пишган керамик материалларни ишлаб чиқариш технологияларини яратиш долзарбдир. Таркибида глинозем кўп бўлган  юқори глиноземли жинслардан фойдаланиш мақсадга мувофиқдир.

Ишнинг мақсади. «Каолин-доломит-глинозем» учламчи системасида қаттиқ фазали реакция натижасида юқори ҳароратдаги физик-кимёвий жараёнларни тадқиқ этиш ва тайёр материалга зарурий технологик хоссаларни берувчи минералларнинг кристалл фазаларидаги янги ҳосил бўлишларни аниқлашдир.

Методология. Тадқиқотлар замонавий кимёвий, рентгенфазавий таҳлиллар ва керамика технологиясининг анъанавий усулларни қўллаш билан олиб борилган.

Илмий янгилиги. Каолин, доломит ва глинозем таркибли чиқинди асосидаги аралашмада юқори ҳароратдаги қаттиқ фазали реакция натижасида кристалл фаза структураларининг ҳосил бўлиши аниқланган. Учламчи диаграмма асосидаги аралашмада дастлабки кристалланган фазалари аниқланган.

Олинган натижалар. Муллит, шпинел, ҳамда корунд  кўринишидаги алюмосиликат минералларининг дастлабки кристалланган фазаларининг мавжудлик концентрация соҳалари ойдинлаштирилган. Каолин ва глинозем таркибли чиқинди асосидаги аралашмадаги доломитнинг миқдори аниқланган. «Каолин-доломит-глинозем таркибли чиқинди» учламчи системасининг эрувчанлик диаграммаси қурилган.

Калит сўзлар: фазавий ўтишлар, учламчи диаграмма, каолин, доломит, глиноземтаркибли чиқинди, шпинель, корунд, муллит.

Хусусиятлари:

- каолин, доломит ва глинозем асосидаги бирикмаларнинг дастлабки кристалланган фазалари аникланган;

- юқори ҳароратдаги қаттиқ фазали реакция;

- учламчи диаграммада муллит, корунд ва шпинель минералларининг ҳосил бўлиш соҳалари.

Цитата келтириш: Ал. А. Эминов, Б. Т. Сабиров. Каолин, доломит ва глинозем таркибли компонент асосидаги учламчи системада юқори хароратдаги қаттиқ фазали жараёнлар // Ўзбекистон кимё журнали. -2023. -№3. -Б.64-70.

Қабул қилинди: 06.07.2023;  Рухсат этилди: 21.07.2023;  Нашр этилди: 26.07.2023

 

* * *

УДК 666.1.022/122.2

А. Б. Анваров, З. Р. Қодирова,  А. А. Ахмаджонов

ОЙНАҚУМ КВАРЦ ҚУМИНИ БОЙИТИШ ВА ШИША ИШЛАБ ЧИҚАРИШГА ЯРОҚЛИЛИГИНИ АНИҚЛАШ

ЎзР ФА Умумий ва ноорганик кимё институти, E-mail: akbar.anvarov93@gmail.com

Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Ўзбекистон шиша саноатининг долзарб вазифалари уни юқори сифатли маҳаллий хом ашё ресурслари билан таъминлаш, энергия сарфини тежаган ҳолда иккиламчи ресурслардан ва саноат чиқиндиларидан фойдаланишдир.

Ишнинг мақсади: Ойнақум кварц қуми намуналарини кимё-минералогик таркибларни тадқиқ этиш ва уларни бойитиш орқали шаффоф шиша материаллари олишга яроқлилигини аниқлаш.

Методология. Лаборатория тажриба-тадқиқот ишлари шиша технологиясининг анъанавий таҳлил усуллари ёрдамида амалга оширилган.                        

Илмий янгилиги. Ойнақум кварц қумини бойитишдан сўнг кимёвий-минералогик таркиблари аниқланган.  Бойитилган кварц қумининг сифатли шиша материаллари олишга яроқлилиги кўрсатилган.                 

Олинган натижалар. Ойнақум кони кварц қумидан шаффоф шиша синтезида, ҳамда маиший хўжалик буюмлари олишда асосий хом ашё компоненти сифатида ишлатиш имкониятлари аниқланган.                            

Калит сўзлар: кварц қуми, бойитиш, концентрат, кремний оксиди, темир оксиди, куйдириш, донадорлик, магнит сепарацияси.

Хусусиятлари:

- табиий кварц қумини бойитишнинг самарадор усуллари аниқланди;

- бойитилган кварц қумини шаффоф шиша олишда қўллаш.

Цитата келтириш: А. Б. Анваров, З. Р. Қодирова,  А. А. Ахмаджонов. Ойнақум кварц қумини бойитиш ва шиша ишлаб чиқаришга яроқлилигини аниқлаш // Ўзбекистон кимё журнали. -2023. -№3. -Б.70-75.

Қабул қилинди: 10.07.2023;  Рухсат этилди: 24.07.2023;  Нашр этилди: 26.07.2023

 

* * *

 

ОРГАНИК КИМЁ

 

УДК 547.735; 547.791.8

1А. У. Бердиев, 1М. М. Мирсодиқов, 2И. С. Ортиков, 1Б. Ж. Элмурадов

ЯНГИ ТИЕНОПИРИМИДИН-БЕНЗОТРИЗОЛ ГИБРИД МОЛЕКУЛАЛАРИ СИНТЕЗИ

1ЎзР ФА акад. С.Ю. Юнусов номидаги Ўсимлик моддалари кимёси институти, М.Улугбек – 77, Тошкент, 100170, Е-mail: 4bdugani@gmail.com, 2Андижон давлат педагогика институти

Pеферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Гибрид дори воситаларини ишлаб чиқаришда  гибрид молекулалар блоклари принципи қўлланилади. Биологик фаол фрагментлар – тиенопиримидин ва бензотриазолларни бирлаштириш жараёнлари, синтез қилиш ва уларнинг тузилишини ўрганиш қизиқиш уйғотади.

Ишнинг мақсади. 5,6-диалмашинган-4-хлортиено[2,3-d]пиримидинларни учламчи аминлар иштирокида 1H-1,2,3-бензотриазол билан узаро нуклеофил алмашиниш реакцияларини амалга ошириш ва янги турдаги гибрид молекулалар синтез қилиш.

Методология. Мақсадли моддалар ҳосилалари ИҚ, 1H, 13С ЯМР ва масс-спектрометрия услублари орқали ўрганилди.

Илмий янгилиги. Турли шароитларда алмашинган-4-хлортиено[2,3-d]пиримидин ҳосилалари синтези амалга оширилди, янги турдаги тиенопиримидин – бензотриазол гибрид молекулалари синтез қилинди ва уларнинг физик-кимёвий хусусиятлари аниқланди.

Олинган натижалар. Турли хил фаолликларга эга фрагментлар ўзаро мужассамлашган ва молекуласида С(sp2)–N боғи сақлаган янги гибрид молекулалар олинди. Тузилиши ўрганилди.

Калит сўзлар: тиено[2,3-d]пиримидинлар, бензотриазол, гибрид молекулалар, 4-хлортиено[2,3-d]пиримидин, нуклефил алмашиниш реакциялари, янги С(sp2) – N гибрид боғи.

Хусусиятлари:

- алмашинган 4-хлортиено[2,3-d]пиримидин ҳосилалари синтези;

- галогенли ҳосилаларнинг учламчи аминлар иштирокида 1H-1,2,3-бензотриазол билан ўзаро реакциялари;

- янги турдаги тиенопиримидин – бензотриазол гибрид молекулалари синтез қилинди.

- синтез маҳсулотлари таҳлил қилиниб, тузилиши исботланди.

Цитата келтириш: А. У. Бердиев, М. М. Мирсодиқов, И. С. Ортиков, Б. Ж. Элмурадов. Янги тиенопиримидин-бензотризол гибрид молекулалари синтези // Ўзбекистон кимё журнали. -2023. -№3. -Б.76-84.

Қабул қилинди: 05.07.2023;  Рухсат этилди: 21.07.2023;  Нашр этилди: 26.07.2023

 

* * *

УДК 547.821.3

М. М. Хикматова

ДИПИРИДИЛНИНГ С-АЛМАШГАН ҲОСИЛАЛАРИ СИНТЕЗИ

М.Улугбек номидаги Ўзбекистон миллий университети, E-mail: malika-mm03@mail.ru

Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Юқори самарали, кам заҳарли ва экологик тоза биологик фаол маҳаллий препаратларни яратиш долзарбдир. Дипиридил ҳосилаларини металл катализаторлар иштирокида димерлаш ёрдамида синтез қилиш истиқболлидир.

Ишнинг мақсади. Изомер дипиридиллар ва уларнинг  C-бўйича алмашган ҳосилаларини юқорисамарали синтез усулини яратиш.

Методология. Пиридиннинг 2-, 3-, 4-алмашган хосилаларини Ni -Реней ва Na-катализаторлари иштирокида димерлаш реакцияси.

Илмий янгилиги. Пиридинннинг 2-, 3-, 4-алмашган хосилаларини Ni -Реней ва Na-катализаторлари иштирокида димерлаш реакцияси ўрганилди. Дипиридилнинг янги ҳосилалари ҳосил бўлиши исботланган. Янги бирикмаларнинг физик-кимёвий константалари аниқланди.

Олинган натижалар. Пиридинннинг 2-, 3-, 4-алмашган хосилаларини Ni-Реней ва Na-катализаторлари иштирокида димерлаш реакцияси ўрганиш натижалари келтирилган. Реакция унуми 76%, 61%. Тузилиши ИК- ва ПМР-спектроскопия усуллари ёрдамида аниқланди.

Калит сўзлар: α,α'-дипиридил ва γ,γ¢-дипиридил,  юпқа қатламли хроматография, ИҚ- ва ПМР-спектроскопия.

Хусусиятлари:

- α,α'- ва γ,γ’-дипиридилларнинг С,С’-алмашган ҳосилаларини синтез қилишнинг оптимал шароити;

- α,α'-дипиридил ва γ,γ¢-дипиридилнинг 2,2'-, 3,3'- и 4,4'- ди(метоксикарбонил) алмашган ҳосилалари.

Цитата келтириш: М. М. Хикматова. Дипиридилнинг С-алмашган ҳосилалари синтези // Ўзбекистон кимё журнали. -2023. -№3. -Б.84-90.

Қабул қилинди: 09.06.2023;  Рухсат этилди: 15.07.2023;  Нашр этилди: 26.07.2023

 

* * *

 

 

628 PDF