НАШРНИНГ 6 СОНИ
НООРГАНИК КИМЁ
UDK 546.544.543.548
S. N. Kamolov, B. N. Babayev, A. N. Qayumov, A. B. Ibragimov
P- NITROANILIN VA MISNITRAT ASOSIDA OLINGAN YANGI MONOKRISTALNI FIZIK TADQIQOT USULLARI BILAN O’RGANISH
1Mirzo Ulug‘bek nomidagi O‘zbekiston Milliy universiteti, 2Toshkent irrigatsiya va qishloq xo‘jaligini mexanizatsiyalash muhandislari instituti, 3O‘zbekiston Respublikasi Fanlar akademiyasi Umumiy va noorganik kimyo instituti. E-mail: sanjark855@gmail.com
Referat. Muammoning kelib chiqishi. O’zida biofaollikni namoyon qiluvchi koordinatsion birikmalarga talab mavjud. Ularning tuzilishini fizik tadqiqot usullari orqali tahlil qilish dolzarb hisoblanadi.
Ishning maqsadi. p- nitroanilinning Cu(NO3)2 tuzi bilan koordinatsion birikmasini sintezlash, tarkibi va tuzilishini fizik tadqiqot usullari bilan o’rganish.
Metodologiya. Sintez jarayonida magnitli aralashtirgichdan foydalanildi, kompleks birikmalarning tuzilishi Rentgenstrukturaviy tahlil, infraqizil (BrukerInvenio S-2021), ultrabinafsha (Specord 200 Plus) spektroskopik, termogravimetrik va differensial termik tahlil (Model: KL-JS-100A) usullari bilan o’rganildi.
Ilmiy yangiligi. p- nitroanilinning Cu(NO3)2 tuzi bilan koordinatsion birikmalar sintezlash sharoitlari o’rganildi, ularning tuzilishi fizik tadqiqot usullari bilan aniqlandi.
Olingan natijalar. P-nitroanilinmis metali bilan sintez qilingan 3d metalining koordinatsion birikmasi bo’lib, markaziy mis (II) ioni kristallografik inversiya markazida joylashgan. Ikki p-nitroanilin molekulasining har biri NH2 azot atomi orqali metal ionini muvofiqlashtiradi. Koordinatsion sferaning qolgan ikkita pozitsiyasini suv molekulalari egallaydi.
Kalit so’zlar: p-nitroanilin, biologic faollik, 3d metall, infraqizil-, ultrabinafsha spektroskopiya, termogravimetriya, differensial termik tahlil
Xususiyatlari:
-p-nitroanilin, metall tuzi hamda suvning ta’sirlashuvi;
- koordinatsion birikmalarning tuzilishi tahlil qilingan.
Tsitata keltirish: S. N. Kamolov, B. N. Babayev, A. N. Qayumov, A. B. Ibragimov. P- nitroanilin va misnitrat asosida olingan yangi monokristalni fizik tadqiqot usullari bilan o’rganish // O’zbekiston kimyo jurnali. -2023. -№6. -B.3-9.
Qabul qilindi: 22.01.2024; Ruxsat etildu: 29.01.2024; Nashr etildi: 31.01.2024
* * *
UDK 546.11
M. А. Mamirzayev, S. A. To‘ychiyev
MEZOG’OVAKLI UGLERODNING FUNKSIONALLANISH QONUNIYOTLARINI TEKSHIRISH
O‘zbekiston-Fin Pedagogika instituti, 140104, Samarqand, O‘zbekiston Respublikasi, E-mail: mashrab87@mail.ru
Referat. Muommoning kelib chiqishi. Karboksil guruhlari bo’yicha funksionallik darajasini, reagentlar massa nisbatlarining mahsulot unumi va xususiyatlariga ta’sirini o’rganish dolzarbdir.
Ishning maqsadi. Sirkoniy stearati bilan o’zgartirilganda MG’U yuzasida funksional guruhlarni shakllantirishning mumkin bo’lgan variantlarini aniqlash.
Metodologiya. Ushbu turdagi funksional guruhlarning hosil bo’lishi massa nisbati (C17H35COOH+ZrO2):MG’U 0,4:1 dan ortiq va karboksil guruhlari kamida 0,6 mmol/g bo’lgan mezog’ovakli uglerodning funksionallik darajasida mumkinligi ko’rsatilgan.
Ilmiy yangiligi. Sirkoniy atomlari MG’U yuzasi bilan muvofiqlashtirilgan va stearat-sirkonat guruhlari bilan ishlaydigan MG’Ularning qutbsiz erituvchilar bilan yaxshi muvofiqligiga erishilgan reagentlarning tarkibi tanlangan.
Olingan natijalar. Funksional guruhlarning bir qismi bo’lgan har bir sirkoniy (IV) atomi MG’U yuzasida ikkita stearat ioni va ikkita karboksil guruhi bilan bog’langanligi aniqlandi.
Kalit so’zlar: mezog’ovakliuglerod, sirkoniy, stearin kislota, difraktogramma, IQ-spektr, termogramma.
Xususiyatlari:
- mezoporliuglerodning funksionallashuvi qonuniyatlarini tekshirish
- tsirkonyum (IV) atomi ikkita stearationi va karboksil guruhlari bilan bog'langan
Tsitata keltirish: M. А. Mamirzayev, S. A. To‘ychiyev. Mezog’ovakli uglerodning funksionallanish qonuniyotlarini tekshirish // O’zbekiston kimyo jurnali. -2023. -№6. -B.9-18.
Qabul qilindi: 11.12.2023; Ruxsat etildu: 26.01.2024; Nashr etildi: 31.01.2024
* * *
УДК 631.833.2
1Г. Б. Темиров, 1У. К. Алимов, 2Б. О. Нуъмонов, 1Ш. С. Намазов, 1Д. А. Каймакова
ҚИЗИЛҚУМ ФОСФОРИТИ ФОСФОГИПСИНИ НАТРИЙ КАРБОНАТИ БИЛАН КОНВЕРСИЯЛАШ АСОСИДАГИ СУСПЕНЗИЯНИНГ ФИЛЬТРЛАНИШ ТЕЗЛИГИНИ ТАДҚИҚ ҚИЛИШ
1ЎзФА Умумий ва ноорганик кимё институти, Тошкент, 2Қўқон давлат педогогика институти, Қўқон, Ўзбекистон
Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Фосфорли ўғитларни ишлаб чиқариш чиқиндиси - фосфогипс (ФГ). Дунё бўйлаб 7 млрд. тоннага яқин ФГ тўпланган, йилига 180 млн.т. га ортади. «Ammofos-Maxam» АЖда кальций модули 1.9-2.0 га тенг бўлганфосфорит ювиб куйдирилган концентратидан аммофос ишлаб чиқарилади, сулфат кислота сарфи 4.3-4.4 т. Ва ташландиқга ташланадиган фосфогипснинг 7.2-7.8 т. ортишига олиб келади.
Ишнинг мақсади. Фосфогипснинг натрий карбонат билан ўзаро таъсири асосида олинган конверсион суспензиянинг филтрланиш жараёнини ўрганиш
Методология. Фосфогипсни конверсия қилиш жараёниреакторда, 250 айл/мин айланиш ўрганилди. Натрий карбонатнингстехиометрикмеъёри 100% концентрациясиэса 30% қилиб олинган. Конверсия даражасиҳисобланади, фосфомелнинг таркиби рентгенофлуоресцент таҳлил усули билан аниқланди (ХРФ, Epsilon 4 АҚШ).
Илмий янгилиги. Суспензиянинг филтрланиш тезлигига конверсия давомийлиги ва конверсия тезлигининг таъсири аниқланади.
Олинган натижалар. Конверсияни амалга ошириш учун мақбул шароит: натрий карбонатнинг стехиометрик меъёри 100%, концентрацияси 20%, аралаштириш вақти 60 мин. Фосфогипс конверсия коэффициенти 96.71% га тенг. Натрий сулфат ва қурилиш оҳак ишлаб чиқаришда аппаратни танлаш учун тўла яроқли филтрлаш тезлиги топилди.
Калит сўзлар: фосфогипс, натрий карбонати, конверсия, филтрланиш тезлиги, конверсия даражаси, фосфомел.
Хусусиятлари:
- ФГ ни Na2CO3 билан конверсиялаш давомийлигининг ортиши конверсия коэффициентини оширади;
- конверсия коэффициенининг ортиши суспензиянинг фильтрланиш тезлигини камайтиради.
Цитата келтириш: Г. Б. Темиров, У. К. Алимов, Б. О. Нуъмонов, Ш. С. Намазов, Д. А. Каймакова. Қизилқум фосфорити фосфогипсини натрий карбонати билан конверсиялаш асосидаги суспензиянинг фильтрланиш тезлигини тадқиқ қилиш // Ўзбекистон кимё журнали. -2023. -№6. -Б.18-24.
Қабул қилинди: 29.12.2023; Рухсат этилди: 22.01.2024; Нашр этилди: 31.01.2024
* * *
УДК 631.846:321
А. Н. Ахмаджонов, У. К. Алимов, Т. Ж. Пиримов, Д. А. Каймакова, Ш. С. Намазов
АРВАТЕН КОНИ СЕРПЕНТИНИТИНИ НИТРАТ КИСЛОТАЛИ ҚАЙТА ИШЛАШ МАҲСУЛОТЛАРИНИНГ РЕОЛОГИК ХОССАЛАРИ
ЎзФА Умумий ва ноорганик кимё институти, Тошкент
Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Магний технологиясида хом ашёни бойитиш муҳим босқичлардан ҳисобланади. Уларга республикадаги Арватен серпентинитлари киради. Бу хом-ашёдан олинган нитрат кислотали суспензия ва фильтрат таркиби ва хоссаларини келгусида саноат шароитда қайта ишлаш учун ўрганиш керак.
Ишнинг мақсади. Aрватен конидан олинган серпентинитнинг нитрат кислотали суспензияси ва филтратининг таркибини, шунингдек реологик хусусиятларини ўрганиш.
Методология. Серпентинитни нитрат кислота билан парчалаш жараёнини 20-50% нитрат кислота концентрациясида ўтказилди, унинг стехиометрик меъёри 90 ва 100% да, 80 ва 90оC да, 3 соатда давом этди. Парчаланиш жараёнидан сўнг суспензия филтрланди. CаО, МgО, Fе2О3 ва A12О3 миқдорлари комплексометрик титрлаш,азот –Къельдаль усули ёрдамида аниқланди.
Илмий янгилиги. Филтрат ва нитрат кислотали суспензиянинг таркиби ва реологик хоссалари нитрат кислота концентрациясига, меъёрига ва ҳароратга боғлиқлиги аниқланган. Серпентинитни саноатда қайта ишлашнинг мақбул шароитлари топилган.
Олинган натижалар. Нитрат кислота концентрацияси 50% гача кўтарилганда ва стехиометрик меъёри 100% бўлганда, 20 ва 40°C да суспензия қуйиқлашиши кўрсатилган. Бошқа томондан бунда реологик хоссалар ошади, ҳароратнинг ошиши суспензиянинг реологик хусусиятларини камайтиради. Мақбул шароит сифатида: HNО3 концентрацияси ва меъёри 30% ва 100%, ҳарорат 90°C, вақт 3 соат ҳисобланди.
Калит сўзлар: серпентинит, нитрат кислота, меъёр, таркиб, зичлик, қовушқоқлик, ҳарорат.
Хусусиятлари:
- HNO3 концентрациясининг 50% дан ортиши суспензиянинг қуйиқлашишига олиб келади;
- HNO3 меъёрининг ортиши филтрат таркибидаги компонентлар миқдорини камайтиради;
- ҳароратнинг ошиши нитрат кислотали суспензиянинг зичлиги ва қовушқоқлигини камайтиради.
Цитата келтириш: А. Н. Ахмаджонов, У. К. Алимов, Т. Ж. Пиримов, Д. А. Каймакова, Ш. С. Намазов. Арватен кони серпентинитини нитрат кислотали қайта ишлаш маҳсулотларининг реологик хоссалари // Ўзбекистон кимё журнали. -2023. -№6. -Б.24-30.
Қабул қилинди: 19.01.2024; Рухсат этилди: 30.01.2024; Нашр этилди: 31.01.2024
* * *
УДК. 666.193.2/363.3
1М. Н. Казакова, 1А. А. Эминов, 1М. Торениязов, 2Т. У. Пардаев
АРВАТЕН КОНИ СЕРПЕНТИНИТИНИНГ КИМЁ-МИНЕРАЛОГИК ТАРКИБИ ВА СТРУКТУРАСИ
1ЎзФА Умумий ва ноорганик кимё институти, Тошкент, 2Тошкент кимё-технология институти Янгиер филиали, E-mail: kazakova.munira@mail.ru
Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Силикат саноатининг муҳим муаммоларидан бири хомашё базасини кенгайтириш ҳисобланади. Иссиқликни ҳимояловчи материалларни ишлаб чиқариш учун энг энг мақбул хомашё серпентинитлардир.
Ишнинг мақсади. Иссиқлик ҳимояловчи материаллар ишлаб чиқариш учун Aрватен кони серпентинитларининг кимёвий ва минералогик таркиби ва структураларини тадқиқ этиш.
Методология. Кимё-аналитик, рентгенфлуорицент, рентгенфазавий, электрон микроскоп ва энергия дисперсион тадқиқот усулларидан фойдаланилган.
Илмий янгилиги. Aрватен кони серпентинит жинсининг турли мақсадлар учун иссиқлик изоляцияловчи материаллар ишлаб чиқаришга яроқлилигини аниқлаш учун уларнинг таркиби ва морфологик структураси аниқланди.
Олинган натижалар. Aрватен серпентинитининг асосий жинс ҳосил қилувчи оксидлари ва минералогик таркиблари аниқланган. Серпентинит намуналарининг морфологик структураси ўрганилган. Натижалар уларнинг тошдан қуйиш усулларидан фойдаланган ҳолда иссиқликни ҳимояловчи материалларни ишлаб чиқариш учун яроқлилигини кўрсатади.
Калит сўзлар: серпентинит, минерал, иссиқликни ҳимояловчи, минералогия, рентгенфазавий таҳлил.
Хусусиятлари:
- серпентинит жинсининг элементар таркиби аниқланди;
- хомашё таркибида кремний, алюминий, темир, магний, кальций ва натрий аниқланди;
- серпентинитнинг минералогик таркиби ва структураси аниқланди;
- серпентинит, оливин, серпентин, актинолит ва магнетитлар аниқланди.
Цитата келтириш: М. Н. Казакова, А. А. Эминов, М. Торениязов, Т. У. Пардаев. Арватен кони серпентинитининг кимё-минералогик таркиби ва структураси // Ўзбекистон кимё журнали. -2023. -№6. -Б.31-37.
Қабул қилинди: 24.01.2024; Рухсат этилди: 31.01.2024; Нашр этилди: 31.01.2024
* * *
УДК.666.646.364
Ал. А. Эминов, Ж. Ж. Сулаймонов, С. С. Таиров, А. А. Эминов
МЕТАЛЛУРГИЯ ЧИҚИНДИЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИЛГАН КЕРАМИК МАССА ТАРКИБИ ВА ХОССАЛАРИ
ЎзФА Умумий ва ноорганик кимё институти, Тошкент, E-mail: saidamir0232@yandex.ru
Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Техноген чиқиндиларни йўқотиш йўлларидан бири газни тозалашда ҳосил бўлган темир таркибли чангни керамик кошинлар ишлаб чиқаришга мўлжалланган керамик масса тайёрлашда фойдаланишдир.
Ишнинг мақсади. Металлургия саноатида газни тозалашдаги темир таркибли чанг чиқиндисининг хоссаларини ўрганиш, кошинлар учун мақбул керамик масса таркибларини ишлаб чиқиш.
Методология. Кимёвий ва рентгенофазавий таҳлил усулларидан фойдаланилди. Физик-механик кўрсаткичлар ГОСТ 6141-91 ва O’zSt 823-97 даги усуллар бўйича аниқланди.
Илмий янгилиги. Керамик масса таркибига юқори ҳароратда пишиш ва қайта кристалланиш натижасида янги: g-гематит- g-Fe2O3, α -гематит α -Fe2O3, қисман вюстит FeO, фаялит Fe2SiO4, кварц SiO2 ва пирит FeS2 минераллари ҳосил бўлиши ҳисобига металлургик корхоналар газни тозалаш чанглари - темир таркибли чиқиндини 5-25 % миқдорда қўшиш имконияти аниқланди.
Олинган натижалар. Газни тозалашдаги темир таркибли чиқиндининг кимёвий-минерологик таркиби аниқланди. Уни 5-25% миқдорда таркибга қўшиш пишишни интенсивлашишига ва керамиканинг физик-механик кўрсаткичларига ижобий таъсир кўрсатиши аниқланди.
Калит сўзлар: керамика, кошинлар, металлургия чиқиндилари, газ тозалаш чанги, бархан қуми, пегматит, бентонит, каолин.
Хусусиятлари:
- газни тозалаш чангини 5-25% миқдорида қўшиш ҳароратнинг пасайишига олиб келади;
- юқори ҳароратда α,γ-гематит, фаялит, кварц, пирит ҳосил бўлади.
Цитата келтириш: Ал. А. Эминов, Ж. Ж. Сулаймонов, С. С. Таиров, А. А. Эминов. Металлургия чиқиндиларидан фойдаланилган керамик масса таркиби ва хоссалари // Ўзбекистон кимё журнали. -2023. -№6. -Б.37-42.
Қабул қилинди: 26.01.2024; Рухсат этилди: 31.01.2024; Нашр этилди: 31.01.2024
* * *
УДК.666.622
О. О. Жанабаев, А. М. Эминов, Т. У. Пардаев, А. П. Пурханатдинов
ҚОРАҚАЛПОҒСТОН ХОМАШЁ РЕСУРСЛАРИ АСОСИДАГИ ИССИҚЛИКНИ ҲИМОЯЛОВЧИ МАТЕРИАЛЛАР
1ЎзФА Умумий ва ноорганик кимё институти, Тошкент, 2Тошкент кимё-технология институти Янгиер филиали, E-mail: orazimbet26@gmail.com
Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Қорақалпоғистонда иссиқлик ҳимояловчи материалларга бўлган эҳтиёж ортиб бормоқда. Гил хомашёсининг танқислиги туфайли маҳаллий хомашё базасини кенгайтири ва унинг асосида керакли маҳсулотлар ишлаб чиқариш долзарбдир.
Ишнинг мақсади. Хомашёларнинг кимё-минералогик таркибларини ўрганиш ва белгиланган хоссаларга эга бўлган иссиқлик ҳимояловчи материалларини олиш учун яроқлилигини аниқлаш.
Методология. Тадқиқодлар кимё-аналитик, рентген фазавий ва силикат технологиясининг классик усулларидан фойдаланган ҳолда амалга оширилган.
Илмий янгилиги. Қўшканатов ва Шимолий-Жамансой конларидаги гилларнинг кимё-минералогик, гранулометрик таркиби ва иссиқлик ҳимояловчи материаллар ишлаб чиқаришга яроқлилиги аниқланган.
Олинган натижалар. Оксидларнинг таркиби ва гил компонентларнинг минералогик таркиби аниқланган. Олинган натижалар уларнинг иссиқлик ҳимояловчи материалларини олиш учун яроқлилигини кўрсатади.
Калит сўзлар: гил, кон, минерал, иссиқлик ҳимояловчи, ренгенофазавий таҳлил, фракция.
Ҳусусиятлари:
- Қорақалпоғистон гилининг минералогик таркиби аниқланган;
- таркибда кремний, алюминий, темир, ишқорий ер элементлари аниқланган;
- гилсимон ва тошсимон минералларнинг таркиблари аниқланган.
Цитата келтириш: О. О. Жанабаев, А. М. Эминов, Т. У. Пардаев, А. П. Пурханатдинов. Қорақалпоғстон хомашё ресурслари асосидаги иссиқликни ҳимояловчи материаллар // Ўзбекистон кимё журнали. -2023. -№6. -Б.42-48.
Қабул қилинди: 26.01.2024; Рухсат этилди: 31.01.2024; Нашр этилди: 31.01.2024
* * *
УДК 577.4(575.1)+631.6.02
N. A. Ulashova, B. X. Kucharov, A. U. Erkaev, R. N. Kim, A. M. Reimov
SULFATLI TUZLARNING FIZIK-KIMYOVIY TADQIQOTLARI
1O‘zbekiston Respublikasi Fanlar akademiyasi Umumiy va noorganik kimyo instituti, 2Qoraqalpoq davlat universiteti, Nukus, Qoraqalpog‘iston
Referat. Muammoning kelib chiqishi. Qishloq xo’jaligida xlorofob ekinlar kartoshka, uzum, sabzavotlar va sitrus mevalarda xlorsiz kaliyli o’g’itlar, jumladan, nitrat, sulfat va boshqa kaliyli birikmalardan foydalanish o’z ahamiyatini yo’qotmaydi. Shu munosabat bilan flotatsion kaliy xloridni sulfatli tuzlar bilan uzluksiz konversiyalash texnologiyasi asosida kaliy sulfat ishlab chiqarish va xlorsiz kaliyli mahsulotlar turlarini kengaytirish muhim ahamiyatga ega.
Ishning maqsadi. Kaliy sulfat olish uchun Orolboʻyi sulfatli tuzlarining fizik-kimyoviy xossalarini oʻrganish.
Metodologiya. Fizik-kimyoviy tizimlarni izotermik usulda o‘rganish, elementar tarkibini aniqlash va namunalarning morfologik tadqiqotlari tasdiqlangan metodologiya bo‘yicha amalga oshirildi.
Ilmiy yangiligi. 2Na+, 2К+, Mg2+, //SO42-, 2Cl- - Н2О sistemalarining eruvchanlik diagrammasi 25, 50 va 75⁰C haroratlarda izotermik usulda nazariy tahlil qilindi. Aniqlanishicha, Orol hududining tuz konlari asosan natriy yoki magniy sulfatlari yoki ularning maʼlum nisbatdagi aralashmalaridan iboratligi aniqlandi.
Olingan natijalar. 2К+, 2 Na+, Mg2+//2 Cl- , SO4-2-H2O sistemalarining nazariy tahlilidan ma’lum bo‘ldiki, 0⁰C da shenitning hajm ulushi 24% dan ortiq, 25⁰C da esa hajm ulushi. astraxanit 15%, 75⁰C da glazerit ulushi 30% dan ortiqroqqa yetadi.
Kalit so'zlar: tizim, komponent, muvozanat, kristallanish, astraxanit, glaserit, schenit, kaliy sulfat, sxema, texnologiya, o'g'it.
Xususiyatlari:
- 25, 50 va 75⁰C haroratlarda izotermik usulda 2Na+, 2К+, Mg2+, //SO42-, 2Cl- - Н2О murakkab tizimlarni nazariy tahlil qilish.
- sulfat tuzlarini kaliy xlorid ishtirokida 3 yo‘nalishda qayta ishlash usuli taklif qilingan.
Tsitata keltirish: N. A. Ulashova, B. X. Kucharov, A. U. Erkaev, R. N. Kim, A. M. Reimov. Sulfatli tuzlarning fizik-kimyoviy tadqiqotlari // O’zbekiston kimyo jurnali. -2023. -№6. -Б.48-55.
Qabul qilindi: 26.01.2023; Ruxsat etildu: 31.01.2024; Nashr etildi: 31.01.2024
* * *
УДК 544.01
1Н. А.Чариков, 1А. В. Румянцев, 1М. Ю. Матузенко, 2В. А. Кескинов, 3Б. С. Закиров
“КВАЗИ – ОДДИЙ” КЎП КОМПОНЕНТЛИ ТИЗИМЛАРНИНГ ЭРУВЧАНЛИК ДИАГРАМАЛАРИ. БИНАР ҚЎШ-ТИЗИМ БЎЙИЧА МАЪЛУМОТЛАРНИ ҲИСОБЛАШ АЛГОРИТИМИ
Санкт-Петербург давлат технологик институти (техник университет), Санкт-Петербург, 190013, Россия, e-mail matuzenko@bk.ru, Д.Серикбаев номидаги Шарқий-Қозоғистон давлат техника университети доц. В.А.Кескинов,, ЎзР ФА Умумий ва ноорганик кимё институти бош илм.ходими Б.С.Закиров, Тошкент, 100170, Ўзбекистон Республикаси
Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Здановский қоидасига бўйсунадиган "квази-оддий" кўп компонентли тизимларнинг эрувчанлик диаграммасини кўриб чиқишнинг назарий жиҳатларини ўрганиш долзарбдир.
Мақсад. Эрувчанлик диаграммаларини ҳисоблаш учун оригинал алгоритмни ишлаб чиқиш.
Методология. Ихтиёрий компонентлар системаларининг эрувчанлик диаграммаларининг ортиқча термодинамик функцияларининг фунционал боғлиқликлари ҳисобланади.
Илмий янгилиги. Тўлиқ бўлмаган Гиббс потенциалига боғлиқликнинг ўзига хос тури аниқланади ва асосланади.
Олинган натижалар. Эрувчанликни ҳисоблаш алгоритми фазали диаграммаларнинг аниқ маълумотлари билан тасдиқланган.
Калит сўзлар: Здановский қоидалари, “Квази-оддий” системалар, эрувчанлик диаграммаси, тугалланмаган Гиббс потенциали, ҳисоблаш алгоритми.
Хусусиятлари:
- Здановский қоидасига бўйсунувчи "квази-оддий" кўп компонентли тизимларнинг эрувчанлик диаграммалари кўриб чиқилган;
- изотермик-изобарик шароитда суюқ фаза учун ўзаро фарқланиш шартлари
Цитата келтириш: Н. А.Чариков, А. В. Румянцев, М. Ю. Матузенко, В. А. Кескинов, Б. С. Закиров. “Квази – оддий” кўп компонентли тизимларнинг эрувчанлик диаграмалари. бинар қўш-тизим бўйича маълумотларни ҳисоблаш алгоритими // Ўзбекистон кимё журнали. -2023. -№6. -Б.55-70.
Қабул қилинди: 26.01.2024; Рухсат этилди: 31.01.2024; Нашр этилди: 31.01.2024
* * *
ОРГАНИК КИМЁ
УДК 615.776.547.29.297
Sh. K. Samandarov, R. R. Maxkamov, M. L. Nurmanova, F. R. Saidqulov
MAKKAJO’XORI KRAXMALIGA ASOSLANGAN KARBOKSIMETIL KRAXMALNING OLINISHI VA ADSORBTSION XOSSALARI
ЎзР ФА Умумий ва ноорганик кимё институти, E-mail: samandarovshuxrat228@gmail.com
Referat. Muammoning kelib chiqishi. Adsorbentlar oqava suvlarni tozalash texnologiyalarida qo’llaniladi. Noan'anaviy "yashil" samarali adsorbentlar qatorida kraxmal va uning hosilalari ajralib turadi.
Maqsadi. Mahalliy makkajo'xori kraxmal va natriy monoxloroasetik kislota yordamida natriy karboksimetil kraxmal (KMK) sintezi, uni olishning optimal sharoitlarni aniqlash.
Metodologiya. Makkajo'xori kraxmalining karboksimetillanish reaksiyasi qattiq fazali usul yordamida amalga oshirildi, olingan mahsulot fizik-kimyoviy usullar bilan tahlil qilindi. Mis ionlarining yutilishi spektrofotometrik usul bilan aniqlandi.
Ilmiy yangilik. KMK sintezi jarayonida namlovchi vosita sifatida izopropil spirtining suvli eritmasi qo‘shilishi bilan namlikni 15-20% ga oshirish reaksiya samaradorligini oshiradi, uning maqbul shartlari aniqlangan.
Olingan natijalar. Karboksimetil kraxmal mahalliy makkajo'xori kraxmalidan va esterlashtiruvchi vosita sifatida natriy monoxloroasetik kislotadan, katalizator sifatida natriy gidroksiddan va namlash vositasi sifatida izopropil spirtidan foydalangan holda sintez qilindi. KMK-Na sintezi uchun tejamkor usul yordamida 0,92 yuqori almashinish darajasiga ega mahsulot olishning optimal shartlari aniqlandi. Aniqlanishicha, KMK sintezi jarayonida namlovchi vosita sifatida izopropil spirtining suvli eritmasi qo‘shilishi bilan namlikni 15-20% ga oshirish reaksiya samaradorligini oshiradi. Simulyatsiya qilingan suv namunasidagi mis ionlarining kontsentratsiyasi 25 mg / L va KMK dozasi 2 g / L bo'lganida, mis ionini yo'qotish darajasi 95.0% va KMK ning adsorbsiya qobiliyati 15.24 mg / g ni tashkil etdi.
Kalit so'zlar: makkajo'xori kraxmal, karboksimetil kraxmal, adsorbsiya, og'ir metallar ionlari, adsorbsiya qobiliyati, adsorbsiya samaradorligi.
Xususiyatlari:
- namlikni 15-20% gacha oshirish bilan quruq usulda KMK sintezi.
- KMK-Na ning metall ionlarini adsorbsiyalash qobiliyati o'rganildi.
Tsitata keltirish: Sh. K. Samandarov, R. R. Maxkamov, M. L. Nurmanova, F. R. Saidqulov. Makkajo’xori kraxmaliga asoslangan karboksimetil kraxmalning olinishi va adsorbtsion xossalari // O’zbekiston kimyo jurnali. -2023. -№6. -B.71-79.
Qabul qilindi: 05.01.2023; Ruxsat etildu: 30.01.2024; Nashr etildi: 31.01.2024
* * *
УДК 678.6.732.3.,678.5.:547(07), 677.027
С. Ш. Эрназарова, А. Т. Жураев, Ю. Х. Каримов, Ш. Ш. Эрназаров, А. И. Худойбердиев, А. Б. Жураев
ПОЛИЭТИЛЕНТЕРЕФТАЛАТ САҚЛОВЧИ ЧИҚИНДИЛАР АСОСИДА ПОЛИЭФИР ТОЛАЛАРНИ БЎЯШ УЧУН СУПЕРКОНЦЕНТРАТЛАР ОЛИШ ИМКОНИЯТИНИНГ ТАДҚИҚИ
Тошкент кимё-технология институти, Е-mail: asror_tcti@mail.ru
Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Текстил саноатида маҳсулот физик-кимёвий ва эксплуатацион хоссаларини яхшилаш ва мустахкам бўяш долзарбдир.
Мақсад. ИПЭТ алкоголиз маҳсулоти асосидаги суперконцентратлар билан ПЭТ толани бўяш имкониятини ўрганиш ва Pre Oriented Yarn (ROY) толанинг физик-кимё ва технологик хоссаларининг тадқиқи.
Методология. Сув шимувчанлик (ГОСТ 10681-75), зичлик (текс, калибровкаланган оғрлиги (XB-620), узилишдаги солиштирма мустахкамлик (сН/текс) (ASTM D1294, ҳужжат рақами CND-16/0414, лаборатория PROWHITE, Истанбул, Турция) (ГОСТ 6611.0.1.2-73) ўрганилган. Толаларни мойланишини (%) да YG981-III (Fibre Grease Shredder) типидаги қурилмада аниқланди, GB/T 6504-2008 аниқлаш бўйича.
Илмий янгилиги. ИПЭТ алкоголиз маҳсулоти асосида модифицирланган суперконцентраларни толаларни бўяш учун қўлланилиши мумкинлиги кўрсатилди.
Олинган натижалар. Нисбий мустахкамлик, узилишдаги нисбий чузилиш, мойловчининг масса миқдори, пунта кўрсатгичларининг бир хиллиги кўрсатилди. Қора рангли суперконцентратни қўллашда бўялиш сифатини яхшилаш учун суперконцентратнинг концентрациясини орттириш кераклиги кўрсатилди.
Калит сўзлар: суперконцентратлар, ранг, иккиламчи полиэтилентерефталат, тола, саноат синовлари, эксплуатацион хоссалар.
Хусусиятлари:
- ИПЭТ алкоголиз маҳсулоти асосида модифицирланган суперконцентратлар;
- модифицирланган суперконцентратларни толани бўяшда қўллаш;
- аналогнинг физик-кимёвий, технологик ва мустахкамлик хоссалари.
Цитата келтириш: С. Ш. Эрназарова, А. Т. Жураев, Ю. Х. Каримов, Ш. Ш. Эрназаров, А. И. Худойбердиев, А. Б. Жураев. Полиэтилентерефталат сақловчи чиқиндилар асосида полиэфир толаларни бўяш учун суперконцентратлар олиш имкониятининг тадқиқи // Ўзбекистон кимё журнали. -2023. -№6. -Б.79-87.
Қабул қилинди: 24.01.2024; Рухсат этилди: 31.01.2024; Нашр этилди: 31.01.2024
* * *
УДК: 676.2:675.81
Н. Р. Кодирова, А. С. Рафиков
МОДИФИКАЦИЯЛАНГАН ОШЛАНГАН ТЕРИ ВА МАКУЛАТУРА ЧИҚИНДИЛАРИ КОМПОЗИЦИЯСИНИНГ ТЕРМИК ВА МЕХАНИК ХУСУСИЯТЛАРИ
Тошкент текстил ва енгил саноат институти, E-mail: kadirova-nargis@mail.ru
Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Тери ишлаб чиқариш корхоналари чиқиндиларинг физик-кимёвий модификацияси улардан мақсадли фойдаланиш учун имкониятлар очади, шу билан бирга атроф-муҳитга экологик хавфни камайтиради.
Ишнинг мақсади. Модификацияланган тери ва макулатурадан тайёрланган композит қоғознинг компонентлари ва мустаҳкамлиги ўртасидаги боғлиқликни аниқлаш.
Методология. Ишқорий эритмада толали чиқиндиларни модификациялаш, дифференциал-термик таҳлил, физик-механик хоссаларини синаш.
Илмий янгилиги. Модификация жараёнида терини ўзаро тикилиш даражасининг ортиши, композициянинг термик ва физик-механик хоссалари аниқланди.
Олинган натижалар. Хром қириндиларига ишқорий ишлов бериш қутбли гуруҳларнинг пайдо бўлишига, маҳсулотнинг ўзаро тикилиш даражасини ошишига ёрдам беради. Тери-қоғоз-акрил эмулсияси композициясининг иссиқлик эффектлари елимловчи модданинг толаларга адгезиясини тавсифлайди.
Калит сўзлар: макулатура, хром қириндилари, ишқор, қоғоз, иссиқлик эффекти, мустаҳкамлик, эгилиш.
Хусусиятлари:
- ишлов берилган терининг термобарқарорлиги ишлов берилмаганига нисбатан 8-10% юқори;
- кимёвий конденсация учун характерли -452 Ж/г иссиқлик эффекти аниқланди;
- модификацияланган композитнинг мустахкамлиги ва букилувчанлиги ортади.
Цитата келтириш: Н. Р. Кодирова, А. С. Рафиков. Модификацияланган ошланган тери ва макулатура чиқиндилари композициясининг термик ва механик хусусиятлари // Ўзбекистон кимё журнали. -2023. -№6. -Б.87-94.
Қабул қилинди: 29.01.2024; Рухсат этилди: 31.01.2024; Нашр этилди: 31.01.2024
* * *